понедељак, 27. фебруар 2017.



ДОНАЦИЈА ЗА ДЕЧЈЕ ОДЕЉЕЊЕ





Свештенство Епархије жичке је данас, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког Јустина, уручило вредну донацију одељењу педијатрије. Један спирометар, два инхалатора и стетоскопи су поклоњени овој служби, а користиће се у субспецијалистичкој амбуланти. Ово је још једна у низу акција коју je свештенство Епархије жичке организовало, како би нам помогли у стварању бољих услова за лечење наших најмлађих пацијената.

У име свештенства донацију су уручили старешина цркве Свете Тројице – отац Јован Ђорем и отац Радоја Сандо – старешина Храма Светог Саве.
Са жељом да у нашој болници буде што више излечених пацијената, најавили су наставак сличних акција током ове године.


Др Срђан Вукашиновић – начелник одељења педијатрије – захвалио је донаторима, нагласивши да је донацијом ових апарата заокружен процес опремања субспецијалистичке амбуланте, у којој ће сада лакше и ефикасније моћи да се збрину малишани са респираторним проблемима.

четвртак, 9. фебруар 2017.



У КРАЉЕВУ ПОТПИСАНО УКУПНО 4000 ДОНОРСКИХ КАРТИЦА






Србија је постала придружени члан ''Еуротранспланта'' – организације која пружа услуге центрима за трансплантацију, лабораторијама и донорским болницама у осам земаља.

Са ''Еуротрансплантом'' ће се потписати пробни уговор на годину дана, током којих треба испунити одређене услове који се тичу опремања болница, едукације запослених и повећања броја доступних донора. За Србију је приступање овој организацији веома значајно, јер отвара могућност да више људи добије орган и нову шансу за живот.

Владимир Новић – медицински техничар и координатор кампање ''Продужи живот'', која се у организацији Министарства здравља спроводи и у нашој установи, рекао нам је да је за сада број потписника донорских картица у нашој земљи 2 на 10 милиона становника. Потребно је да у наредном периоду овај број буде од 7 до10 донора на 10 милиона становника, односно да се потпише 1,5 до 2 милиона донорских картица. За десет година, колико се у нашем граду врши добровољно потписивање донорских картица, 4 000 наших суграђана је одлучило да донира своје органе, а на нивоу Србије је укупно 150 000 регистрованих донора.

Трансплантација је у Србији обновљена 2010. године, а током прошле  урађено је дупло мање операција трансплантације него у 2015. години. На листи чекања за трансплантацију органа тренутно се налази 790 пацијената.




четвртак, 2. фебруар 2017.

 31. јануар Национални дан без дуванског дима




У Србији се 31. јануара 2017. године обележава Национални дан без дуванског дима под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше”. Активности које се реализују у оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима 2017. године поново упозоравају јавност на штетне ефекте излагања  дуванском диму, посебно по здравље деце и младих. 
Употреба дувана је повезана са близу шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и 600.000 смртних случајева који су настали због излагања  дуванском диму. Дувански дим, који садржи више од 7000 хемијских материја, од чега су преко 70 канцерогене материје, повезан је са оболевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева.

Деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха и имају чешће астматичне нападе који су јачег интензитета. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик за угоститељске раднике коме су они изложени у радном времену, те је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину.

Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију дуванског дима из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима. Окружење без дуванског дима спречава започињања пушења и има позитиван утицај на одвикавање од пушења, смањење разболевања и смртности због пушења, чиме се смањују трошкови за лечење особа које оболе због пушења.

Становници Србије у значајном проценту изложени су дуванском диму. Резултати Истраживања здравља становништва 2013. године показују да је више од половине становништва старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору и да је 47% непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по сопствено здравље. Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана међу младима у Србији (2013.) показују да је 63% ученика старости 13–15 година изложено дуванском диму у својим домовима и 61% на затвореним јавним местима. Овако високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима пушење није забрањено тј. законски регулисано, свакако доприноси и висока толерантност друштва према употреби дувана.

Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен је 2010. године. Овим законом се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено. Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010. године показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом. 
Кључни резултати истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму које је спроведено 2015. године су следећи:

- Пушење је дозвољено у свим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији (46%), а тек у сваком десетом домаћинству пушење је дозвољено само на тераси/дворишту (10%);
- Више од две трећине пунолетних грађана Србије, пушача и непушача, изложено је дуванском диму у својој кући (65%), док је 75% одраслих становника изложено дуванском диму у кући пријатеља/рођака;
- Упркос забрани пушења, сваки пети одрасли грађанин Србије (20%) изложен је дуванском диму на радном месту, док је 5% становништва изложено дуванском диму у образовној установи;
- Сваки други одрасли становник Србије (52%) изложен је дуванском диму на местима на које излази;
- Сваком другом пунолетном становнику (51%) смета изложеност дуванском диму на местима на које излазе, док 56% становништва наводи да им смета изложеност дуванском диму на радном месту; 
- Више од две трећине (72%) одраслог становништва подржало би забрану пушења на дечјим игралиштима, а 35% сматра да би пушење требало забранити у парковима. 

Поводом обележавања Националног дана без дуванског дима зајединчку конференцију за новинаре одржали су Дом здравља Краљево ( др Славица Сочанац, начелница Службе за здравствену  заштиту деце предшколског и школског узраста), Општа болница “ Студеница” ( др Драган Јованчевић, пнеумофтизиолог),  Завода за јавно здравље Краљево ( прим. др Драгана Тендјера Милићевић, специјалиста социјалне медицине ) и Црвени крст Краљево ( Снежана Апостоловић, сарадница за здравство).




ОБЕЛЕЖЕНА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ




У Србији се недеља превенције рака грлића материце обележава 11. пут, а Дом здравља Краљево од 22. до 31. јануара предузима низ активности са циљем да побољша информисаност жена о значају превентивних прегледа. Тим поводом организована је конференција за новинаре на којој је наглашено да превентива доприноси смањењу броја оболелих и умрлих од овог, још увек веома озбиљног проблема јавног здравља.
Начелница Службе за здравствену заштиту жена прим. др Тамара Анђелковић рекла је да је рак грлића материце болест која се може јавити код свих жена, а најчешће јавља код жена између 35 и 50. године живота.
„Клиничка пракса, међутим, показује да се са овом болешћу, нажалост, некада суочавају и много млађе пацијенткиње, каже Анђелковић.
У питању је болест која се веома споро развија, па у премалигној или у раној малигној фази не даје готово никакве симптоме који би могли да укажу на њено постојање, тако да је једини начин да се ова болест открије редован превентиван гинеколошки преглед и узимање Папаниколау бриса.
Потребно је осам до десет година да из фазе раног малигног пређе у пуно малигно обољење, а у случајевима раног откривања, болест је стопроцентно излечива и не отавља никакве последице по будући живот и рађање. Када дође до фазе пуног развоја малигнитета, лечење је комплексније,а успех мање загарантован. Осим генетских фактора, основни узрок за настанак рака грлића материце је инфекција хуманим папилома вирусом, коју сачињава више од 100 типова вируса, 40 гениталних, од којих су типови 16 и 18 виског малигног потенцијала и који се сматрају одговорним за настанак ове врсте канцера.

„Наду даје ХПВ вакцина, која код нас у продаји постоји под називом Гардасил и Церварикс, а препорука је да вакцинацијом буду обухваћене девојчице и дечаци од 9 до 13 година, иако те вакцине не штите од свих хуманих папилома вируса, појаснила је начелница Службе за здравствену заштиту жена, истичући да су у овој служби презадовољни одзивом Краљевчанки на организоване скрининг прегледе, који је прошле године износио више од 90 одсто.
„Ова вакцина не може да заштити од свих папилома, већ од два или четири, мада су сви остали сојеви мање присутни као узрочници, истакао је Владан Шапоњић, епидемиолог у краљевачком Заводу за јавно здравље, изражавајући наду да ће, напретком технологије бити могуће заштити пацијенте од већег броја сојева папилома вириуса.
Душица Александровић, онколог у Општој болници „ Студеница“, поручила је суграђанкама да схвате колико је важно болест открити у најранијој фази, када се болесница збрињава оперативним лечењем.
„Лоше је када је болест локално узнапредовала или у метастатској фази, када је лечење компликованије и скупље, а изгледи за излечење јако мали,  поручила је др  Александровић.
За три године, откада траје скрининг програма, у Краљеву је урађено укупно 18.379 прегледа. Планирано је да скрининг прегледима у наредне три године буде обухваћена 31.000 суграђанки старих од 25 до 65 година.
Прошле године Служба за здравствену заштиту жена обавила је 9.561 преглед, од чега 7.769 организованих скрининг прегледа на рано откривање рака грлића материце. Од тог броја, код 72 жене установљено је и потврђено премалигно, код пет рано малигно, а код 12 малигно обољење.
У Србији сваког дана од рака грлића материце оболе четири жене, једна изгуби битку са овом болешчу, али је у Рашком округу, посебно у Краљеву, што је охрабрујуће, последњих година забележен пад броја оболелих.
Смањењу броја оболелих од овог карцинома доприноси све присутнија свест суграђанки да треба да брину о свом здрављу.